Grašak (lat. Pisum sativum) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki.
U Evropu je stigao početkom srednjeg veka, sa Istoka, mada se danas najviše gaji u Rusiji, Kini, Indiji i SAD.
Bogat je izvor ugljenih hidrata, vlakana, vitamina A, C, E , B1, B2 i niacina.
Grašak je dobar za zdravlje kostiju, regulisanje nesanice, problema sa bronhitisom, borbe protiv bora, povišenih triglicerida , regulisanja telesne težine i dr.
Obzirom da su biljna vlakna izolovana iz ove biljke, njene prednosti su takođe dodatno apostrofirane.
Biljna vlakna spadaju u ugljene hidrate poreklom iz biljaka, uključujući i žitarice i voće i povrće.
Na osnovu rastvorljivosti u vodi, vlakna se dele na rastvorljiva i nerastvorljiva. Nerastvorljiva vlakna igraju značajnu ulogu u prevenciji gastrointestinalnih tegoba i deluju kao laksativ, pomažući u prolasku hrane i ostataka hrane kroz creva, čime se sprečava da loše materije iz hrane ostanu u crevima. Dakle, deluju kao čistači creva, dok su rastvorljiva značajna za regulisanje dijabetesa, gojaznosti, kao i smanjenju lošeg (LDL) holesterola u krvi , na taj način što se vezuju za holesterol masnih supstanci pomažući njegovo izlučivanje.
Izvori rastvorljivih vlakana su: grašak, pasulj, ovas, brokoli, karfiol, jabuke sa korom, avokado, narandže, šljive, jagode, kruške.
Izvori nerastvorljivih vlakana su:kupus, kelj, šargarepa, cvekla itd, što nas dovodi do činjenice da je za zdravu, izbalansiranu ishranu neophodno unositi obe vrste vlakana.